Studije

"Promičući filmovi" – civilno i profesionalno gledanje istih Kad neko kaže da mu je film "promakao" bilo zbog sporog filmskog ritma, bilo zbog brze, "haotične", dezorijentišuće montaže, bilo zbog lošeg kvaliteta snimka ili pak zbog toga što se "nije pronašao" među likovima, nije se identifikovao sa likovima te sa pričom, onda možemo da budemo sigurni da je baš to...

I U jednom tekstu o dugom kadru Pazolini pravi sledeći misaoni eksperiment: on se pita kako bi izgledao potpuni dokumentarni snimak Kenedijevog ubistva, film koji bi prikazivao sve što se tamo moglo videti, odnosno, potpunu objektivnu realnost tog događaja, te predlaže da zamislimo niz dugih kadrova snimljenih iz perspektiva svih prisutnih ljudi. Tako bismo dobili snimke onoga šta su videle...

Vladan Milanko, Ivan Selimbegović, Lidija Prišing; predavanje na temu: "Filmovi koji nas gledaju su filmovi koje ne možemo da vidimo". Održano 15.11.2011. u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, u Beogradu.     This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.

Službenik zaposlen od strane neke javne službe nije isto što i sluga. Uvek je u službeništvu prisutan i element uživanja koji služba neizostavno pruža. Primereno je ovde setiti se skeča iz TV-serije Leteći cirkus Montija Pajtona o mlekadžiji koji, dok raznosi mleko po kućama, sreće raspusne domaćice. Makar na nivou fantazije, svaka služba obezbeđuje ovakve scene. Službenik nije tek...

Već neko vreme i kritika i publika iznose svoje primedbe na rad kamere te na montažne postupke primenjivane u skorašnjim filmskim ostvarenjima. Na primer, Rodžer Ebert, verovatno najpoznatiji filmski kritičar na planeti, a isto tako i neko ko je u brojnim kritikama pokazao da mu ne nedostaje senzibilitet za novine na filmu, piše o uvodnoj sceni filma Quantum of...

Kada je Dušan Makavejev bio gost u ciklusu predavanja i razgovora o filmovima, 6. novembra 2010., ciklusu čije je ime istovetno imenu ovog sajta, spremio sam nekoliko pitanja koje sam želeo da mu postavim u vezi sa njegovim radom. A kako se radi o praćenju njegovih filmova, analiziranju, razmišljanju o njima tokom jednog dužeg vremenskog perioda, pitanja nisu mogla...

I Invazija otimača tela (Invasion of the Body Snatchers) Dona Zigela iz 1956. godine obično se tumači u kontekstu srodnih špijunskih američkih filmova i televizijskih serija iz pedesetih godina koje su bile deo hladnoratovske propagande. Ako se ograničimo tim kontekstom i film gledamo isključivo kao alegoriju političke klime u Americi pedesetih – ako vanzemaljce bez emocija u filmu naprosto izjednačimo...

Bunjuelovo remek delo Diskretni šarm buržoazije uglavnom se smatra nadrealističkim filmom – ipak, čini se da u poređenju sa Andaluzijskim psom, na kome je, kako je već poznato, Bunjuel radio sa Dalijem, Diskretni šarm pomalo odstupa od ’’tipične’’ nadrealističke forme (mada je nadrealizmu teško pripisati bilo kakvu tipičnost kao i strogo definisanu formu), odnosno od onoga što mahom odlikuje...

Konan varvarin lik je koji danas ima nešto da nam ponudi iz više razloga. Prvo, radi se o fantaziji nastaloj u vreme velike ekonomske krize, dakle, okolnostima vrlo sličnim današnjim. Vreme opadanja svih vrednosti vreme je koje se da artikulisati kroz jednu takvu fantastičnu naraciju kao što je ona u pričama o Konanu, čije je dešavanje smešteno u vreme...