Početna Studije

Studije

Iza filma – primedbe uz Džej-Ef-Kej

I U jednom tekstu o dugom kadru Pazolini pravi sledeći misaoni eksperiment: on se pita kako bi izgledao potpuni dokumentarni snimak Kenedijevog ubistva, film koji bi prikazivao sve što se tamo moglo videti, odnosno, potpunu objektivnu realnost tog događaja, te predlaže da zamislimo niz dugih kadrova snimljenih iz perspektiva svih prisutnih ljudi. Tako bismo dobili snimke onoga šta su videle...
video

Filmovi koji nas gledaju su filmovi koje ne možemo da vidimo (IFDT, 15.11.2011.)

Vladan Milanko, Ivan Selimbegović, Lidija Prišing; predavanje na temu: "Filmovi koji nas gledaju su filmovi koje ne možemo da vidimo". Održano 15.11.2011. u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, u Beogradu.     This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.

Revolver za iznajmljivanje i revolucija za poneti. Ime perverznog jedinstva civilizacije i varvarstva: “Vajat Erp”

Službenik zaposlen od strane neke javne službe nije isto što i sluga. Uvek je u službeništvu prisutan i element uživanja koji služba neizostavno pruža. Primereno je ovde setiti se skeča iz TV-serije Leteći cirkus Montija Pajtona o mlekadžiji koji, dok raznosi mleko po kućama, sreće raspusne domaćice. Makar na nivou fantazije, svaka služba obezbeđuje ovakve scene. Službenik nije tek...

Samo reakcionarima smeta haotična montaža

Već neko vreme i kritika i publika iznose svoje primedbe na rad kamere te na montažne postupke primenjivane u skorašnjim filmskim ostvarenjima. Na primer, Rodžer Ebert, verovatno najpoznatiji filmski kritičar na planeti, a isto tako i neko ko je u brojnim kritikama pokazao da mu ne nedostaje senzibilitet za novine na filmu, piše o uvodnoj sceni filma Quantum of...

Materijalistička poetika Dušana Makavejeva – skica za kritički osvrt

Kada je Dušan Makavejev bio gost u ciklusu predavanja i razgovora o filmovima, 6. novembra 2010., ciklusu čije je ime istovetno imenu ovog sajta, spremio sam nekoliko pitanja koje sam želeo da mu postavim u vezi sa njegovim radom. A kako se radi o praćenju njegovih filmova, analiziranju, razmišljanju o njima tokom jednog dužeg vremenskog perioda, pitanja nisu mogla...

Invazija otimača tela: veštačka tela i kolektivni um

I Invazija otimača tela (Invasion of the Body Snatchers) Dona Zigela iz 1956. godine obično se tumači u kontekstu srodnih špijunskih američkih filmova i televizijskih serija iz pedesetih godina koje su bile deo hladnoratovske propagande. Ako se ograničimo tim kontekstom i film gledamo isključivo kao alegoriju političke klime u Americi pedesetih – ako vanzemaljce bez emocija u filmu naprosto izjednačimo...

Diskretni šarm buržoazije – apsurdno kao Realno

Bunjuelovo remek delo Diskretni šarm buržoazije uglavnom se smatra nadrealističkim filmom – ipak, čini se da u poređenju sa Andaluzijskim psom, na kome je, kako je već poznato, Bunjuel radio sa Dalijem, Diskretni šarm pomalo odstupa od ’’tipične’’ nadrealističke forme (mada je nadrealizmu teško pripisati bilo kakvu tipičnost kao i strogo definisanu formu), odnosno od onoga što mahom odlikuje...

Konan varvarin: stvar-civilizacije, fetiš koji se ne poseduje ali ni ne potiskuje; fetiš kojim se biva

Konan varvarin lik je koji danas ima nešto da nam ponudi iz više razloga. Prvo, radi se o fantaziji nastaloj u vreme velike ekonomske krize, dakle, okolnostima vrlo sličnim današnjim. Vreme opadanja svih vrednosti vreme je koje se da artikulisati kroz jednu takvu fantastičnu naraciju kao što je ona u pričama o Konanu, čije je dešavanje smešteno u vreme...

Blejd Raner: rok trajanja kao differentia specifica savremenog subjekta

Najjednostavnije rečeno, Blejd Raner (Blade Runner, 1982) ne postavlja pitanja kao što su "Šta znači biti čovek?" i "Šta znači biti android?", već pre svega pitanje "Šta znači biti?" ili preciznije "Šta znači biti subjekt?", pitanje koje se obavezno nadopunjuje sa "Šta znači biti subjekt – društva, subjekt društvenih okolnosti u kojima se nalazim?" U tom smislu pre se...